O SINTAGMI 'MIŠLJENJE REVOLUCIJE'
Sintagma 'mišljenje revolucije' može se različito tumačiti. Jedno uže tumačenje bi bilo da se pod tim pojmom podrazumeva neutralno promišljanje fenomena revolucije bez obzira na vrednosna opredeljenja onoga koji promišlja taj fenomen. Drugo šire tumačenje tog pojma podrazumevalo bi i vrednosno opredeljenje za revoluciju onoga koji promišlja taj fenomen i usmeravanje svojega promišljanja na sve ono što bi doprinelo uspešnoj realizaciji ciljeva revolucije. Takvo 'mišljenje revolucije', po ovom tumačenju, moglo bi naravno da obuhavati i razradu strategije, taktike, pa i direktno učešće u revoluciji. Najzad treće, najšire tumačenje sintagme 'mišljenje revolucije' bilo bi kad bismo pod tim pojmom podrazumevali promišljanje svih aspekata razvoja ljudskog društva kroz čitavu njegovu istoriju, smatrajući taj razvoj izvesnim vidom permanentne revolucije u kojoj oduvek na neki način učestvuju sva ljudska bića, uključujući na odgovarajući način i samoga 'mislitelja revolucije'.
Postoje shvatanja da je i suština svih Marksovih dela, čitavog njegovog opusa 'mišljenje revolucije'. Ovde ćemo pokušati da pokažemo da ta sintagma nije adekvatna pravoj suštini Marksovog dela i Marksovoj misli.
Što se tiče pridavanja Marksovom delu naziv 'mišljenje revolucije' u smislu prvog tumačenja, smatramo da na tome ne treba trošiti vreme, s obzirom da niko od zastupnika teze o tome da takva sintagma upravo izražava suštinu Marksove misli, i ne tvrdi da je Marksovo promišljanje bilo neutralno.
Zastupnici navedene teze, kako nam se čini, zasnivaju svoja mišljenja uglavnom na drugoj i trećoj interpretaciji 'mišljenja revolucije', ili pak na nekakvoj kombinaciji te dve interpretacije. Oni pre svega ne shvataju da takvim tumačenjima čine nepravdu Marksu, jer i pored svih pokušaja da se pokaže kako ovakva kvalifikacija Marksovog dela potpunije objašnjava Marksovu težnju da sintetizuje filozofski, naučni i praktično-politički pristup u promišljanju sveta, čoveka i ljudskog društva, to tumačenje upravo degradira Marksovu misao. Naime, ako bi se sva Marksova promišljanja svela na 'mišljenje revolucije', ako bi ona bila samo u funkciji ostvarenja revolucionarnih ciljeva, onda bi propast socijalističkih revolucija u većini zemalja i gubljenje makakve šanse da radnička klasa postane subjekt revolucionarnih promena u današnjem svetu, bili dovoljni dokazi da su ta promišljanja potpuno bezvredna, kao što uostalom misli većina protivnika marksizma. To bi značilo da niti Marksova teorijska razmatranja, niti njegove strateške postavke nisu predstavljale doprinos konkretnoj revolucionarnoj praksi.
Istina je, međutim, da je Marksu njegova vizija revolucije bila snažan impuls za promišljanje. Marks je, naročito u mlađim danima, bio nepopravljivi optimist. I pored briljantnih promišljanja tadašnjeg kapitalizma kao i dotadašnjeg sveukupnog razvoja ljudskog društva, on je previše očekivao od radničke klase, proletarijata, pa i čitavog ljudskog roda, s obzirom na realne mogućnosti njihove emancipacije. U svom zanesenjačkom optimizmu Marks je čak očekivao da će svetska ekonomska kriza koja je izbila 1857. godine dovesti ubrzo do svetske revolucije. Radeći u to doba na rukopisu Grundrissa Marks je u vezi sa tim očekivanjima pisao Engelsu. »Radim kao lud po čitave noći na rezimiranju svojih ekonomskih studija da bih bar imao gotove osnove pre potopa.« U tom naivnom optimizmu ni Engels nije ni malo zaostajao za Marksom. Tako u čestitki Marksu za Novu godinu 1858. on piše: »Sad srećnu Novu godinu čitavoj porodici za 1858. godinu rusvaja.« Nešto pre toga sa istim očekivanjem on piše Marksu: »Godine 1848. smo rekli: sada dolazi naše vreme, i ono je u izvesnom smislu došlo, ali ovoga puta dolazi ono potpuno; sad se radi o glavi. Moje vojne studije postaju time odmah praktičnije, smesta ću se baciti na postojeću organizaciju i elementarnu taktiku pruske, austrijske, bavarske i francuske vojske; a osim toga samo još na jahanje, tj. na lov na lisice, što je prava škola.« Moglo bi se iz navedenog zaključiti da su se prijatelji pripremali za uloge vodećih generala u štabu svetske revolucije. (O nemogućnosti da se revolucija vodi iz jednog centra i kritiku Marksovih stavova u vezi s tim videti kod Bakunjina).
No, u svakom slučaju Marks je bio loš prognozer, kao i slab revolucionarni strateg. Marksova vizija revolucije bila je iluzija. Istorijski procesi za poslednjih stopedeset godina demantovali su sva Marksova očekivanja u vezi sa svetskom revolucijom kao i u vezi sa emancipacijom radničke klase. Umesto jedinstva radničke klase u globalnim okvirima, došlo je ustvari do razmrvljavanja njenog društvenog bića po svim socijalnim dimenzijama. Umesto da se emancipuje i da se transformiše iz 'klase po sebi' u 'klasu za sebe', radnička klasa se stvarno transformisala u 'klasu protiv sebe' i postala etablirani mlađi partner, odnosno saveznik vladajućih slojeva, koji su se uzgred budi rečeno 'uspešno emancipovali', anticipirajući sopstveno društveno biće u jednom budućem mogućem poretku maksimalno koncentrisane moći veoma uskog društvenog sloja.
Sve to, pak, ne znači da Marksa treba odbaciti. Šta više Marksov metod istraživanja stvarnosti može nam pomoći i kod analize današnje zbilje i njenih današnjih trendova. No, to svakako ne bi smelo biti nikako neko redukovano promišljanje kao što je to 'mišljenje revolucije' već 'mišljenje celokupne prakse čovekovog prisvajanja sveta' u svim aspektima tog prisvajanja: spoznajnom, akcionom i vrednosnom, jer praksa revolucije nije jedina čovekova praksa. Najzad i sam Marks je veliki deo svojih istraživanja posvećivao i onim vidovima prakse čovekovog prisvajanja sveta kojima se nikako ne mogu pridavati revolucionarni atributi.
Ovde bi, međutim, trebalo još nešto reći o shvatanju da je razvoj ljudskog društva kroz čitavu njegovu istoriju izvesan vid permanentne revolucije, što nije nikako u skladu sa suštinom Marksove misli.
Prema tome ako bi se dublje analizirao celokupan Marksov opus moralo bi se zaključiti da je bit Marksovog promišljanja upravo 'mišljenje celokupne prakse čovekovog prisvajanja sveta' i da je to daleko adekvatnija kvalifikacija te biti od sintagme 'mišljenje revolucije'.
