DVANAEST PRAVIH PITANJA
1. Šta danas treba podrazumevati pod pojmom prave ljudske emancipacije? Postoje li njene različite opcije?
2..Da li se čovek kao društveno biće u procesu emancipacije treba pre svega emancipovati od sopstvenog biološkog bića?
3. Gde su granice emancipacije čoveka kao društvenog bića od njegovog biološkog bića?
4. Dokle se u procesu emancipacije može ići sa humanizacijom čovekovih bioloških potreba i nagona?
5. Da li su za čovekovu emancipaciju prihvatljive metode genetskog inženjerstva i ugradnje tehničkih implantata?
6. Kakve su realne mogućnosti da se u procesu ljudske emancipacije iz čovekovog društvenog bića eliminišu sebičnost i volja za moć, ti očigledni relikti njegovog biološkog bića?
7. Nije li mladi, još nezreli Marks, kao nepopravljivi optimist, i pored briljantnih promišljanja tadašnjeg kapitalizma kao i dotadašnjeg sveukupnog razvoja ljudskog društva, previše očekivao od radničke klase, proletarijata, pa i čitavog ljudskog roda, s obzirom na realne mogućnosti njihove emancipacije u budućnosti?
8. Zar stvarni istorijski procesi za poslednjih stopedeset godina nisu demantovali mladog Marksa? Zar nije, umesto jedinstva radničke klase u globalnim okvirima, došlo ustvari do razmrvljavanja njenog društvenog bića po svim socijalnim dimenzijama? Zar se radnička klasa nije, umesto da se emancipuje i da se transformiše iz 'klase po sebi' u 'klasu za sebe', stvarno transformisala u 'klasu protiv sebe'* i postala etablirani mlađi partner, odnosno saveznik vladajućih slojeva, koji su se uzgred budi rečeno 'uspešno emancipovali', anticipirajući sopstveno društveno biće u jednom budućem mogućem poretku maksimalno koncentrisane moći veoma uskog društvenog sloja?
9. Kakvu ulogu u procesu jedne drugačije, opšte ljudske emancipacije, koja bi obuhvatila najšire slojeve ljudskog društva, može i treba da ima anticipacija sopstvenog društvenog bića u uslovima, o kojima je govorio zreli Marks, u kojima 'stvaranje istinskog bogatstva postaje manje zavisno od radnog vremena i količine utrošenog rada, a više od moći agensa koji se u toku radnog vremena stavljaju u pokret, a koji pak sami, odnosno njihova ogromna efikasnost, sa svoje strane ne stoji ni u kakvom odnosu prema neposrednom radnom vremenu potrebnom za njihovu proizvodnju, već naprotiv zavisi od opšteg stanja nauke i napretka tehnologije ili primene te nauke u proizvodnji'**?
10. Kakve bi pretpostavke trebalo ostvariti da bi se 'negativnoj utopiji', čijoj realizaciji teže vladajući centri moći, danas mogla uspešno suprotstaviti jedna ''pozitivna utopija'', zasnovana na viziji 'informacionog društva' onakvog kakvog ga je predvideo zreli Marks opisujući tranziciju kapitalizma u postkapitalizam u svojemu delu Grundrisse?
11. Koliki je danas realni prostor istinske ljudske slobode između sfere nužnosti i sfere slučajnosti***, kada s jedne strane imamo tendencije totalitarističke determiniranosti koja se nameće od strane vladajućih centara moći koji manipulišu masama zastrašivanjem, a s druge strane sve veće rizike od posledica procesa pokrenutih od strane čoveka koji ubrzo izmiču njegovoj kontroli i postaju rezultat igre slučaja?
12. Kakve su realne šanse, s obzirom na Internet i ostala savremena sredstva komunikacija da svest o svim navedenim pitanjima dopre do masa običnih ljudi, i da se njihov spoznajni horizont uskladi sa njihovim akcionim i vrednosnim horizontom? Tek posle odgovora na napred postavljena pitanja moglo bi se promišljati o subjektu revolucionarnih promena i strategiji revolucionarne borbe. Tek kada se definiše cilj, kad se odgovori na pitanje: što?, može se raspravljati o tome ko?, kada? i kako?
_______________________________________________
* O 'klasi protiv sebe' videti u: Stojanović,S., Naučno-tehnološki napredak i radnička klasa u borbi za samoupravni socijalizam, CDI, Beograd, 1975., 92 str., i u: Stojanović,S., Tendencije transformacije radničke klase, KULTURNI RADNIK, br. 4, 1975., Zagreb, str. 3-28.
** Marx,K., Grundrisse, DIETZ Verlag., Berlin, 1974., str. 592.
*** O odnosu nužnosti, slučajnosti i slobode videti u: Stojanović,S. I Trputec,Z., Jedan teoretski koncept ekonomskog razvoja zasnovan na sistemsko-informacionom pristupu, Center za proučevanje sodelovanja z deželami v razvoju, Ljubljana, 1979., str. 92 i u: Šešić,B., Nužnost i sloboda, KULTURA, Beograd, 1963., str. 314. .
