• 
• 

DIJALEKTIKA I RED DIJALEKTIČNOSTI

Dijalektika je aspekt sveukupnog bitka kao i bitka svake realne datosti. Međutim, mi tu činjenicu u praksi spoznajnog prisvajanja sveta t.j. u procesu spoznaje možemo prihvatiti ili ne prihvatiti, delimično je prihvatiti kao aspekt samo čovekovog bitka, ili još uže kao aspekt isključivo procesa čovekove spoznaje. No, dijalektičnost spoznaje samo je odraz dijalektičnosti sveukupnog bitka, a kako je spoznaja jedan od vidova transformacije sveta iz sveta po sebi u svet za nas, to dijalektičnost prihvatamo u meri koju nam dopušta redukcija koju smo pri toj transformaciji izvršili. Što je stupanj redukcije viši to je red dijalektičnosti niži. Sa stanovišta kretanja, odnosno stalnih promena, što je karakteristika svih pojava u svetu, maksimalnu redukciju vršimo kad taj i takav svet svodimo na njegovu statičku sliku. Dijalektičnost takvog sveta je nultog reda. No, iako takav svet u stvarnosti ne postoji, ne znači da u nekim naučnim disciplinama takav svet ne može biti upravo predmet spoznaje. To je na primer slučaj sa statikom u okviru koje se dolazi do dragocenih spoznaja bez kojih ne bi mogle da se zamisle građevinske konstrukcije. Sličan je slučaj kada se radi o spoznajama do kojih se dolazi u okviru mehanike i dinamike. Tu se takođe radi o proučavanju pojava, odnosno kretanja koja u stvarnom svetu ne postoje. Pravolinijskog kretanja jednolikom brzinom kao pojave prvog reda dijalektičnosti u stvarnosti nema, a nema ni jednako ubrzanog kretanja, ali se izučavanjem tih apstraktnih pojava došlo do značajnih spoznaja koje su korisne za praksu u kojoj vlada dijalektika konkretnog, ali koju nikakva naučna spoznaja ne može u potpunosti da obuhvati. Ma koliko povećavala red dijalektičnosti uključivanjem u proučavanja sve veći broj relevantnih faktora uvek će ostati neki reziduum koji neće biti obuhvaćen. Strogo uzevši red dijalektičnosti stvarnog sveta je beskonačan, jer je i svet prostorno i vremenski beskonačan, kao što je i broj faktora koji utiču na pojave u tom svetu beskonačan. U takvom svetu bez većih ili manjih redukcija ne bi bila moguća makakva spoznaja. No, iako je svaka takva spoznaja nepotpuna spoznaja, ona nas po pravilu, a u kombinaciji sa komplementarnim spoznajama filozofije, sve više asimptotski približava krajnjim istinama.