TREĆA UTOPIJA
Pod prvom utopijom podrazumevamo skup ideja koje su Marks i Engels artikulirali u jedinstveni koncept koji je pokušan da se realiuje ustankom radnika i građana u Parizu 18.03.1871. i uspostavom Pariske komune. Iako je realizacija prve utopije imala lokalni karakter, što je bio jedan od razloga njenog brzog kraha, iza nje su ostali neizbrisivi tragovi koji su dali pečat daljem političkom i društvenom razvoju ne samo Francuske nego i čitavog Zapada, pa i šire. U okviru kapitalizma kao dominantnog društvenog odnosa počele su se postupno, istina uz puno uzleta i padova, izgrađivati manje ili više demokratske i socijalne države. Istovremeno, međutim, počinje etabliranje radničke klase u kapitalistički sistem. Dolazi do institualizacije intelektualne svojine (Pariska konvencija). Time su stvoreni uslovi za njenu monopolizaciju.
Monopolski kapitalizam, imperijalizam i delimično uspeli pokušaji etabliranja radničke klase u kapitalistički sistem u imperijalističkim zemljama prebacuju problem društvene utopije na globalni plan.
Za drugu utopiju karakteristična je ideja o socijalizmu u jednoj zemlji. Lenjina, koji u imperijalizmu vidi poslednji stadijum kapitalizma, čiji definitivni pad treba ubrzati konfrontirajući se s njim u globalnim okvirima, zamenjuje Staljin koji se opredeljuje za politiku velikodržavlja i proglašava ''takmičenje'' sa imperijalističkim državama sa uverenjem da će ih ''stići i prestići''. Dotle se na Zapadu odigrava velika kriza. Kejnz za nju otkriva lek u ekonomskom intervencionizmu. To je značilo jačanje uloge države, odnosno približavanje staljinovom konceptu ''državnog kapitalizma''. Projekt druge utopije u Sovjetskom savezu i drugim evropskim socijalističkim zemljama propada posle sedamdeset godina. Uzrok je između ostalog u tome što se ta utopija pokušavala izgraditi na kapitalističkim i to zastarelim proizvodnim snagama, što je imalo razarajući uticaj na društvene odnose i na razmrvljavanje samog društvenog bića radničke klase. Međutim, pokušaj realizacije druge utopije na već započeti proces tranzicije kapitalizma u postkapitalizam imao je neosporno značajan uticaj pre svega na dalje jačanje državnog intervencionizma, kao i intervencionizma međunarodnih institucija. Pored razmrvljavanja društvenog bića radničke klase došlo je i do razmrvljavanja društvenih bića ostalih slojeva društva.
Treća utopija. Naučno-tehnološka revolucija. Globalizacija. Globalna informatizacija. Ekologija. Poodmakli proces tranzicije kapitalizma u postkapitalizam. Kina i Indija glavni nosioci novih razvojnih koncepata na globalnom planu. Male preostale petrificirane oaze socijalizma. Novi međunarodni subjekti. Razmrvljenost subjekata. Permanentna revolucija.
